République de Serbie

Serbie

Loi sur les conseils nationaux des minorités nationales
Закон о националним саветима националних мањина
Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina

(2009-2014-2018)

La Loi sur les Conseils nationaux des minorités nationales a été adoptée en août 2009 afin de mettre en place ces conseils. Les membres des conseils nationaux des minorités nationales sont élus au suffrage direct par les quelque 450 0 membres de 16 minorités nationales (albanaise, ashkali, bosniaque, bunjevac, bulgare, valaque, grecque, égyptienne, hongroise, allemande, rom, roumaine, ruthène, slovaque, ukrainienne et tchèque). Les conseils des minorités nationales bénéficient des mêmes compétences dans le domaine de l'éducation, des médias, de la culture, etc.

Закон о националним саветима националних мањина
(2009-2018)

Члан 1.

1) Овим законом уређују се надлежности националних савета националних мањина (у даљем тексту: национални савети) у области културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма, поступак избора националних савета, њихово финансирање и друга питања од значаја за рад националних савета.

2) Сви појмови који се користе у овом закону у мушком роду обухватају исте појмове и у женском роду, у складу са законом.

Члан 1а

1) Национални савет је организација којој се законом поверавају одређена јавна овлашћења да учествује у одлучивању или да самостално одлучује о појединим питањима из области културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма у циљу остваривања колективних права националне мањине на самоуправу у тим областима.

2) Припадници националне мањине могу изабрати само један национални савет.

Члан 2.

1)
Ради остваривања права на самоуправу у култури, образовању, обавештавању и службеној употреби језика и писма, припадници националних мањина у Републици Србији могу да изаберу своје националне савете.

2) Национални савет представља националну мањину у области образовања, културе, обавештавања на језику националне мањине и службене употребе језика и писма, учествује у процесу одлучивања или одлучује о питањима из тих области и оснива установе, привредна друштва и друге организације из ових области.

3) Национални савет може да оснива установе, привредна друштва и друге организације у областима из става 2. овог члана, у складу са посебним законима.

Члан 2а

1) Назив националног савета исписује се на српском језику и ћириличком писму.

2) Назив националног савета, ако је то предвиђено статутом, може бити и на језику и писму националне мањине.

3) Назив из става 2. овог члана уписује се у Регистар националних савета паралелно са називом на српском језику и ћириличком писму.

Члан 8а

1) Рад националног савета је јаван.

2) Све одлуке и акти националног савета објављују се најкасније у року од десет дана од дана ступања на снагу, односно њиховог доношења, на интернет страници националног савета, која се води двојезично, на српском језику и на језику националне мањине, или на други начин одређен статутом (огласној табли, дневним новинама, или на други погодан начин).

3) Приликом објављивања одлука и аката из става 2. овог члана води се рачуна да се не повреди право на приватност и право на заштиту података о личности, у складу са законом.

Члан 10.

Национални савет, у складу са законом и својим статутом, преко својих органа самостално:

1. доноси и мења статут националног савета;

2. доноси финансијски план, финансијски извештај и завршни рачун;

3. располаже сопственом имовином;

4. одлучује о називу, симболима и печату националног савета;

5. утврђује предлоге националних симбола, знамења и празника националне мањине;

6. оснива установе, удружења, фондације, привредна друштва у областима културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма и другим областима од значаја за очување идентитета националне мањине;

7. предлаже представника националне мањине у савету за међунационалне односе у јединици локалне самоуправе;

8. установљава и додељује признања;

9. иницира доношење и прати спровођење закона и других прописа из области културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма;

10. учествује у припреми прописа и предлаже измену и допуну прописа којима се уређују Уставом гарантована права националних мањина у области културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма;

11. иницира доношење, односно измене и допуне посебних прописа и привремених мера у областима у којима се остварује право на самоуправу, ради постизања пуне равноправности између припадника националне мањине и грађана који припадају већини;

12. подноси притужбу Заштитнику грађана, покрајинском и локалном омбудсману и другом надлежном органу, када процени да је дошло до повреде уставом и законом гарантованих права и слобода припадника националних мањина;

13. подноси притужбу из тачке 12) овог члана у име припадника националне мањине;

14. заузима ставове, покреће иницијативе и предузима мере у вези са свим питањима која су непосредно повезана са положајем, идентитетом и правима националне мањине;

15. одлучује о другим питањима која су му поверена законом.

Члан 11а

1)
Установа од посебног значаја за образовање националне мањине је установа образовања и васпитања чији је оснивач Република, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или национални савет, у којој се традиционално или у значајној мери остварује Уставом загарантовано право припадника националних мањина на образовање и васпитање на свом језику.

2) У установи из става 1. овог члана национални савет учествује у управљању у складу са законом.

3) Установом од посебног значаја за образовање националне мањине може се прогласити установа образовања и васпитања у којој се настава изводи на језику националне мањине.

4) Установом из става 1. овог члана може се прогласити:

1. по једна установа основног и средњег образовања и васпитања у којој се настава изводи на језику националне мањине, односно и на језику националне мањине, уколико је у локалној самоуправи број установа у којима се настава изводи и на језику националне мањине мањи од четири;

2. највише 1/4 од укупног броја установа основног и средњег образовања и васпитања у којима се настава изводи на језику националне мањине, односно и на језику националне мањине, уколико је у локалној самоуправи број установа у којима се настава изводи и на језику националне мањине већи од четири;

3. основна школа у којој наставу на језику националне мањине похађа најмање 1/3 ученика и средња школа у којој наставу на језику националне мањине похађа најмање 90 ученика, уколико у јединици локалне самоуправе постоји установа одређеног нивоа образовања која је проглашена за установу од посебног значаја за образовање националне мањине;

4. основна школа у јединици локалне самоуправе у којој се због опадања броја становника услед негативног природног прираштаја и емиграције припадници националних мањина морају посебно заштитити гарантовањем додатних права.

5) Одредбе овог члана сходно се примењују и на установу у којој се изучава језик или говор са елементима националне културе, у случају националне мањине на чијем језику се не изводи настава.

Члан 21.

Национални савет:

1. усваја стратегију развоја информисања на језику националне мањине, у складу са стратегијом Републике Србије;

2. даје предлоге Републичкој радиодифузној агенцији приликом израде Стратегије развоја радиодифузије;

3. даје предлог за расподелу средстава која се додељују путем јавног конкурса из буџета Републике, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе правним и физичким лицима која обављају информисање на језику националне мањине;

4. разматра извештаје Управног и Програмског одбора Радиодифузне установе Србије и Радиодифузне установе Војводине и даје предлоге и препоруке о програмима на језику националне мањине;

5. даје мишљење и предлоге Савету Републичке радиодифузне агенције, у вези са информисањем на језику националне мањине;

Члан 22

Национални савет:

1. утврђује традиционалне називе јединица локалне самоуправе, насељених места и других географских назива на језику националне мањине, ако је на подручју јединице локалне самоуправе или насељеног места језик националне мањине у службеној употреби; називи које је утврдио национални савет постају називи у службеној употреби поред назива на српском језику и објављују се у "Службеном гласнику Републике Србије", а у случају националних савета чије је седиште на територији Аутономне покрајине Војводине у "Службеном листу Аутономне покрајине Војводине". Ови називи објављују се и у локалном службеном гласилу;

2. предлаже надлежном органу истицање назива јединица локалне самоуправе, насељених места и других географских назива на језику националне мањине;

3. предлаже утврђивање језика и писма националне мањине као службеног језика и писма у јединици локалне самоуправе;

4. предлаже промену назива улица, тргова, градских четврти, заселака, других делова насељених места, као и установа за које је утврђено да су од посебног значаја за националну мањину;

5. даје мишљење у поступку утврђивања назива улица, тргова, градских четврти, заселака и других делова насељених места, ако је на подручју јединице локалне самоуправе или насељеног места језик националне мањине у службеној употреби;

6. предлаже надлежном органу вршење надзора над службеном употребом језика и писма националне мањине;

7. иницира објављивање најважнијих закона Републике Србије на језику националне мањине који је у службеној употреби и пружа стручну и другу помоћ, у складу са својим могућностима, у поступку превођења;

8. предузима мере и активности за унапређење службене употребе језика и писма националне мањине;

9. одлучује о другим питањима из ове области која су му поверена законом.

Члан 89

Целокупан изборни материјал и документација штампају се двојезично, на српском језику и ћириличком писму и на језику и писму националне мањине чији национални савет се бира, ако су њен језик и писмо у службеној употреби у најмање једној јединици локалне самоуправе.

Члан 120

1) Надзор над законитошћу рада и аката националних савета, у складу са Уставом и законом врше, у оквиру свог делокруга, министарства надлежна за послове у области управе, културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писама.

2) Национални савет је дужан да министарству које врши надзор над законитошћу рада и аката, на његов захтев, у року од осам дана достави тражене податке, списе и исправе.

3) За достављање тражених података, списа и исправа одговоран је председник националног савета.

Loi sur les conseils nationaux des minorités nationales
(2009-2018)

Article 1er

1)
La présente loi régit la situation juridique et les pouvoirs des conseils nationaux des minorités nationales (ci-après: conseils nationaux) dans le domaine de la culture, de l'éducation, de l'information et de l'usage officiel des langues et des alphabet, la procédure d'élection des conseils nationaux, leur financement et d’autres questions intéressant les activités des conseils nationaux.

2) Tous les termes utilisés dans la présente loi au masculin incluent les mêmes termes pour le sexe féminin, conformément à la loi.

Article 1a

1)
Le Conseil national est un organisme confié par la loi à certaines autorités publiques dans le but de participer à la prise de décision ou de trancher de manière indépendante sur certaines questions concernant les domaines de la culture, de l'éducation, de l'information et de l'usage officiel de la langue et de l'alphabet afin d'acquérir les droits collectifs de la minorité nationale sur l’autonomie gouvernementale dans ces domaines.

2) Les membres d'une minorité nationale ne peuvent élire qu'un seul conseil national.

Article 2

1)
Afin d'exercer leur droit à l'autonomie dans les domaines de la culture, de l'éducation, de l'information et de l'usage officiel de la langue et de l'alphabet, les membres des minorités nationales de la république de Serbie peuvent élire leurs conseils nationaux.

2) Le Conseil national, qui représente une minorité nationale dans le domaine de l'éducation, de la culture, de l'information et de l'usage officiel de la langue et de l'alphabet d'une minorité nationale, participe au processus décisionnel ou décide des problèmes dans ces domaines.

3) Le Conseil national peut créer des institutions, des entreprises et d'autres organisations dans les régions visées au paragraphe 2 du présent article, conformément à des lois spéciales.

Article 2a

1)
Le nom du Conseil national doit être écrit en serbe et en cyrillique.

2) Le nom du Conseil national, s'il est inscrit dans le statut, peut être à la fois dans la langue et l'alphabet d'une minorité nationale.

3) Le nom visé au paragraphe 2 du présent article est inscrit au registre des conseils nationaux parallèlement avec un nom en langue serbe et en alphabet cyrillique.

Article 8a

1)
Les activités du Conseil national sont publiques.

2) Toutes les décisions et tous les actes du Conseil national sont publiés au plus tard dix jours après jours de leur entrée en vigueur ou de leur adoption, sur le site internet du Conseil, qui se présente dans les deux langues, en serbe et dans la langue d'une minorité nationale, ou en autrement s'il est prévu la loi (tableau d'affichage, journal quotidien ou d'une autre manière commode).

3) Lors de la publication des décisions et des actes visés au paragraphe 2 du présent article, il est interdit de porter atteinte au droit à la vie privée et au droit à la protection des données personnelles, conformément à par la loi.

Article 10

Le Conseil national, conformément à la loi et à son statut, à travers ses propres organismes  peut:

1. adopter et modifier le statut du Conseil national;

2. adopter le plan financier, le rapport financier et le compte final;

3. disposer de ses propres biens;

4. décider du nom, des symboles et du sceau du Conseil national;

5. déterminer les propositions de symboles nationaux, des drapeaux et des jours fériés de la minorité nationale;

6. créer des institutions, des associations, des fondations, des entreprises dans les domaines de la culture, de l'éducation, de l'information et de l'usage officiel des langues et des alphabets;

7. nommer un représentant d'une minorité nationale au Conseil des relations interethniques dans les unités d'autonomie locale;

8. établir et décerner des distinctions;

9. favoriser l'adoption et  la mise en œuvre des lois et autres réglementations dans le domaine de la culture, de l'éducation, de l'information et de l'usage officiel des langues et des alphabets;

10. participer à la préparation des lois et autres règlements et favoriser l'adoption ou la modification de lois et autres règlements régissant les droits des minorités nationales garantis par la Constitution dans les domaines de la culture, de l'éducation, de l'information et de l'usage officiel des langues et des alphabets;

11. favoriser l'adoption ou la modification des règlements spéciaux et des mesures provisoires dans les domaines dans lesquels le droit à l'autonomie gouvernementale est accordée, afin de parvenir à l'égalité entre les membres d'une minorité nationale et les citoyens appartenant à la majorité;

12. déposer une plainte auprès du protecteur des citoyens, de l'ombudsman provincial et local, et à tout autre organisme compétent, lorsqu'il estime qu'il y a eu violation des droits et libertés garantis par la Constitution et de la loi aux membres des minorités nationales;

13. déposer une plainte visée à l'alinéa 12 du présent article au nom des membres d'une minorité nationale;

14. prendre position, commencer des initiatives et prendre des mesures par rapport à toutes les questions qui sont directement liés à la situation, à l'identité et aux droits de la minorité nationale;

15. décider des autres questions qui lui sont confiées par la loi

Article 11a

1)
Une institution d'une importance particulière pour l'éducation d'une minorité nationale est un établissement d'enseignement et une éducation dont le fondateur est la République, la province autonome, l'unité d'autonomie locale ou un conseil national, dans lequel la Constitution garantit traditionnellement ou de manière significative le droit des membres des minorités nationales à l’éducation et à la formation dans leur langue.
 

2) Dans l'établissement visé au paragraphe 1 du présent article, le Conseil national participe à la gestion conformément à la loi.

3) Une institution d'importance particulière pour l'éducation d'une minorité nationale peut être déclarée établissement d'enseignement et de formation dans lequel l'enseignement est donné dans la langue d'une minorité nationale.

4) L'institution visée au paragraphe 1 du présent article peut déclarer:

1. un établissement d'enseignement primaire et secondaire dans lequel l'enseignement est donné dans la langue d'une minorité nationale ou également dans la langue d'une minorité nationale, si le nombre d'établissements dans lesquels l'enseignement local est offert dans la langue d'une minorité nationale est inférieur à quatre;

2. au maximum le quart du nombre total d'établissements d'enseignement primaire et secondaire dans lesquels l'enseignement est donné dans la langue d'une minorité nationale ou également dans la langue d'une minorité nationale, si dans les collectivités locales, le nombre d'établissements dans lesquels l'enseignement est offert dans la langue d'une minorité nationale est supérieur à quatre;

3. une école primaire dans laquelle les cours dans la langue d'une minorité nationale sont suivis par au moins le tiers des élèves et une école secondaire dans laquelle les cours dans la langue d'une minorité nationale sont suivis par au moins 90 élèves, s'il existe un établissement d'un certain niveau d'enseignement dans l'unité d'autonomie locale pour l'instruction d'une minorité nationale;

4. une école primaire dans une unité d'autonomie locale dans laquelle, en raison d'une diminution du nombre d'habitants due à une augmentation naturelle négative et à l'émigration, les membres des minorités nationales doivent être spécialement protégés en leur garantissant des droits supplémentaires.

5) Les dispositions du présent article s'appliquent en conséquence à tout établissement dans lequel la langue ou le discours comportant des éléments de culture nationale est étudié, dans le cas d'une minorité nationale dont les cours de langue d'une minorité nationale ne sont pas offerts.

Article 21

Le Conseil national:

1. adopte une stratégie de développement de l'information dans la langue de la minorité nationale, conformément à la stratégie dans le domaine de l’information du public de la république de Serbie;

2. présente des propositions à l’Agence de la radiodiffusion de la République dans l’élaboration de la Stratégie de développement de la radiodiffusion;
 

3. présente des propositions de répartition des fonds alloués par concours public du budget de la République, de la province autonome ou de la collectivité locale aux personnes morales et physiques qui fournissent des informations dans la langue d'une minorité nationale;

4. examine les rapports du comité de gestion et des programmes de l'institution de radiodiffusion de Serbie et de l'institution de radiodiffusion de Voïvodine et formule des propositions et des recommandations sur les programmes dans la langue de la minorité nationale;

5. donne des avis et des propositions à l'Agence de Radiodiffusion du Conseil de la République concernant l'information dans la langue de la minorité nationale;

Article 22

Le Conseil national:

1. détermine les noms traditionnels des unités d'autonomie locale, des établissements et des autres noms géographiques dans la langue d'une minorité nationale, si la langue de la minorité nationale est d'usage officiel dans la région de l'unité d'autonomie locale ou de la municipalité; les noms choisis par le Conseil national deviennent des noms d'usage officiel à côté des noms en serbe et sont publiés au Journal officiel de la république de Serbie et, dans le cas des conseils nationaux dont le siège est dans la province autonome de Voïvodine, au Journal officiel de la province autonome de Voïvodine. Ces noms sont également publiés dans le journal officiel local;

2. propose à l'autorité compétente de mettre l'accent dans la langue de la minorité nationale sur les noms des collectivités locales autonomes, des établissements et des autres noms géographiques;

3. propose que la langue et l'alphabet de la minorité nationale deviennent la langue et l'alphabet officiels de l'unité d'autonomie locale;

4. propose le changement des noms des rues, des places, des quartiers, des hameaux, des autres parties de lieux habités, ainsi que des institutions jugées particulièrement importantes pour la minorité nationale;

5. donne un avis sur la procédure de sélection des noms de rues, de places, d'arrondissements, de hameaux et d'autres parties de lieux habités, si la langue de la minorité nationale est d'usage officiel dans la région de l'unité d'autonomie locale ou du lieu habité;

6. propose à l'autorité compétente de superviser l'usage officiel de la langue et de l'alphabet de la minorité nationale;

7. entreprend la publication des lois les plus importantes de la république de Serbie dans la langue de la minorité nationale qui d'usage officiel et fournit une assistance professionnelle et autre, conformément à ses capacités, dans le processus de traduction;

8. prend des mesures et des activités pour améliorer l'usage officiel de la langue et de l'alphabet de la minorité nationale;


9. décide des autres questions dans ce domaine qui lui sont confiées par la loi.


Article 89

Tout le matériel et la documentation électorale sont imprimés dans les deux langues, en serbe avec l'alphabet cyrillique et dans la langue et l'alphabet de la minorité nationale dont le Conseil national est élu, si sa langue et son alphabet sont d'usage officiel dans au moins une unité d'autonomie locale.

Article 120

1) Le contrôle de la légalité des activités et des actes des conseils nationaux, conformément à la Constitution et à la loi, est exercé, dans le cadre de son mandat, par les ministères chargés des affaires dans le domaine de l'administration, de la culture, de l'éducation, de l'information et de l'usage officiel des langues et des alphabets.

2) Le Conseil national est tenu de soumettre les données, les fichiers et les documents demandés au ministère qui contrôle la légalité du travail et agit, à sa demande, dans un délai de huit jours.

3) Le président du Conseil national est responsable de la soumission des données, des registres et des documents demandés.



 

Page précédente

 

Serbie

Accueil: aménagement linguistique dans le monde